Sportsko društvo Melnica


Ukratko o lopti u Beogradu.

  Prvu fudbalsku loptu u Beograd doneo je u proleće 1896. godine Hugo Buli, sin trgovca jevrejskog porekla Edija Bulija. On je studirao u Nemačkoj, a u Berlinu je igrao za klub „Germanija“. Kada je diplomirao vratio se u Srbiju sa željom da omladinu zainteresuje za ovu u svetu sve popularniju igru u tom periodu 19. veka.

   Lopta se u Melnici igrala mnogo ranije od  godine   osnivanja kluba, loptu su igrala deca i posle prvog svetskog rata, za to postoje živi dokazi da su tada loptu pravili od raznog platna i kože pa su je kakvu takvu šutirali.

   Godine 1978.godine  Grupa entuzijasta i zanesenjaka iz Melnice oformila je i registrovala je Sportsko Društvo „Melnica“ u čijem sastavu je fudbalski klub.

   U okviru Sportskog Društva takmiči se samo fudbalski klub. Te 1978.godine kada je osnovan klub bila su teška vremena kako za prvi tim tako i za podmladak. Postojala je jedna garnitura dresova, dve kožne lopte, nedovoljno kotobrana, štucni a mreže za golove ispleli sami igrači.

    Finansijska sredstva klub nije imao pa su se pare za plaćanje sudija skupljale kao dobrovoljni prilog od gledalaca. Uprkos teškoj situaciji fudbalski klub Melnica je za tri sezone igranja fudbala preskočio dva ranga i ušao u Među  Opštinsku ligu Petrovac-Žagubica. U toj ligi se klub zadržao desetak godina. Posle toga je klub igrao sa promenljivim uspehom. Od nastanka fudbalskog kluba pa do današnjih dana kroz sve selekcije kluba je prošlo više od trista igrača.

Osnivači sportskog društva Melnica 1978.god. su:

  1. Velibor Nestorović 
  2. Uroš Vasiljević
  3. Milovan Mihoci
  4. Radiša Dragojević
  5. Borika Miladinović
  6. Staniša Živanović
  7. Ratko Stevanović
  8. Dimitrije Pavlović
  9. Čedomir Lazarević

 

   U lepom selu Melnici kraj Petrovca na Mlavi počelo mnogo pre 70- tih godina prošlog veka još kada su deca jurila za krpenjačama a rudari i učitelji igrali neka takozvana fudbalska takmičenja na livadama sa postavljenim drvenim golovima. Za one koji oficijalno vole brojke fudbalski klub registrovan je 1978. godine, Melnica. U osnivanju kluba su zdušno pomagali meštani i simpatizeri. Jedan od igrača još se živo seća svog oca koji je sa neke takozvane utakmice dolazio otečenog zgloba, majke koja se nije mirila sa tim kada bi ostavio neskupljeno seno i odlazio sa drugovima motorima ili biciklom u susedno selo da igraju fudbal. Ovo sećanje je ispričao meštanin Duško Lazarević. Seća se dede koji bi govorio. Eto opet nemože da ustane jer je ceo jučerašnji dan trčao za loptom a da mu nije bilo jasno zašto im ne daju više nego svi trče za jednu.
Bilo je to drugo vreme po svemu, svet je imao svoje druge vrednosti, druge zabave, drugu muziku druge svere interesovanja. Kako se vremenom sve novo zavoli tako i fudbal. Njihove su majke znale da je sreda dan za pijac i da za njihov trening a nedelja dan za fudbal. Oni koji su taj fudbal voleli iznad svega znali su da bi subotom trebalo ranije leći u krevet a njihov motiv za pobedom u sutrašnjoj utakmici je bilo nešto jače od takmičarskog duha. Jurili bi sa tom loptom i pokušavali da u igri prime neki uvežban potez tih svojih fudbalskih idola bubamare tog vremena. Nije bilo deteta da nije znalo da se predsednik zvao tito ili ko nije znao ko je pele ili džajić. Neki kažu da je to vreme imalo dušu, i da se ta stvarna ljubav nije mogla kupiti ili prodavati za novac kao danas kad sve ima neko svoju cenu. Čak i taj fudbal koga su zvali bubamarom jer je bio crno-bele boje sašiven od kockaste kože ili te fudbalske cipele takozvane kopačke izgledale su nekako stvarno u odnosu na ovo današlju šaroliku obuću ili odeću koju nose današnji fudbaleri.

U nastavku teksta o fudbalu u Melnici prenosimo sećanje Duška Lazarevića.

   Bilo je to vreme kada smo fudbal igrali za svoju dušu za svoju devojku za svoje selo a ne za novac Prolazile su generacije kroz FK "Melnica" uspesi su bili različiti, svet je imao svog novog fudbalskog boga Maradonu a svaka generacija u našem selu svoje idole. Iz tog vremena imamo medalje, i slike za uspomenu. Naš najveći uspeh je bila Međuopštinska liga kada smo u tri sezone prošli tri viša ranga takmičenja , kada smo u kup takmičenjima pobeđivali ekipe iz mnogo većih rangova , bila je to zlatna generacija našeg Melničkog fudbala i vreme kada zaista nije ni za sve u selu postojalo važnije sporedne stvari bar nedeljom za naše meštane. A onda su došli neki novi klinci, neko novo vreme.
Sada kada nas ta ljubav ili entuzijazam ne okuplja kao nekad osećamo neku prazninu i trebaće nam vremena da svatimo da svaki trenutak uložen u sport je jedan deo nezaboravljenog vremena druženja , ljubavi i sreće i za kroz ovu moju priču o fudbalu koja je jedan deo priče o Melnici ostavljam vama da to prosudite.

Nazad na predhodnu stranu

MELNICA I MELNICANI KROZ VREME DO DANAS © 2016 Frontier Theme