.Melnica i Melničani kroz vreme do danas

 



Melnica je selo koje se nalazi u istočnoj Srbiji, u Braničevskom okrugu, opština Petrovac na Mlavi.
Po prostranstvu je na drugom mestu u opštini, ali po broju stanovnika danas ne tako veliko, veliki broj Melničana je na privremenom radu u inostranstvu. Meštani Melnice s ponosom čuvaju svoj jezik , kulturu i tradiciju. Po predanju selo je menjalo svoje ime koje se nekad zvalo: „Meljanica“, „Meljnica“, „Menjica“ .

Deda Nikolić Vladimir

 

 

Većina stanovnika sela su Vlasi (Vlauce), govore vlaškim maternjim jezikom kao i njihovi očevi, dedovi, pradedovi i čukundedovi.

Bogatstvo Melnice i njenih meštana je u tradiciji koja datira iz praistorijskih vremena i koju su Melničani sačuvali i prenosili sa kolena na koleno do danas.
Među najzanimljivijim obredima koji i danas žive među Melničanima su oni koji se vezuju za pojedine kalendarske praznike kao što su: Badnje veče (Kolende), Zadušnice, Bele Poklade (Priveg) Veliki četvrtak, (Žoj mari), Uskrs, Mali Uskrs (Matkalau) i Đurđevdan.

Pesma, svirka i igra su sastavni deo obeležavanja raznih verskih obreda i običaja (sahrana, daća i slava, svadbi i ispraćaja) koji su po mnogo čemu jedinstveni.

Danas Melničani čuvaju i neguju svoju kulturu i u okviru
KUD-a "Paulj Matejić" Melnica.

Melnica je sačuvala svoje verske seoske slave - zavetine, Jelisej i Mali Spasovdan.
Veoma su zanimljivi podaci koji govore o dolasku nekoliko familija sredinom 17. veka i slavama koje slave :

 

-- Budimirješć u Rajskom potoku-došli iz Viteževa u Moravi i slave Sv.Nikolu.
-- Marćonji u Petakovici došli iz Krajne, slave Petkovicu.
-- Matejići u potoku Poger došli iz Stamnice slave Sv.Nikolu.
-- Fišćaga u Babinom izvoru došli iz Almažau Erdelju, slave Sv. Jovana.
-- Avramonji oko Melničke reke došli iz Resave, slave Sv.Nikolu.
-- Dragoješći u dugačkom potoku došli iz Crne reke, slave Sv.Nikolu.
-- Vodonji u Tufer potoku došli iz Vlaške, slave Petkovicu.

Selo Melnica je jedno od starijih naselja na čijem prostoru su postojale naseobine još iz vremena rimske vladavine.
Melnica je veoma bogata šumama i izvorima. Priroda je dala sklad i lepotu ovom selu, koje ima prelepe predele za sport, lov i ribolov. Veoma su zanimljive stare igre Melničana: hodanje na štulama, cimanje štapa, igranje porke, igranje klisa, igranje šaha, obaranje ruku i vuča konopca.

U Melnici je u sedamnaestom i osamnaestom veku postojalo društvo koje se u predahu, kada nije ratovalo sa Turcima, organizovalo lov, i nadmetalo se ko će da pobedi po broju ulovljenih divljači.

U Melnici je živeo veliki junak iz Prvog srpskog ustanka Paulj Matejić, koji je u svom posedu imao velika imanja i svoje šume, kao i vodenicu koja je i sada svedok vremena slavne prošlosti.

 

Selo je bilo poznato i po mnogobrojnim starim zanatima i njihovim zanatlijama: pinterima, krečarima, bakračarima, ćumurdžijama, bunardžijama, kolarima, kovačima, potkivačima i užarima.

Privreda je u Melnici nekad bila razvijena, istočni deo sela je brdsko-planinski i poznat po mnogobrojnim bačijama, proizvodnji kreča i ćumura, zapadni deo sela je ravničarskog tipa sa dosta voćnjaka i oranica sa kukuruzom i žitom.

Kada je reč o privredi Melnica je poznata i po mnogobrojnim vodenicama – potočarama, koje su postojale preko dvadeset.

U Melnici je postojao i rudnik mrkog uglja iz koga se ruda eksploatisala oko 100.godina, do 1963.godine.

Selo Melnica je bogato vodom : izvorima, bunarima, potocima i rekom. Većina izvora se nalaze u brdsko - planinskom delu sela, bunari se nalaze po seoskim dvorištima i na salašima gde u blizini nema izvora.

MELNICA I MELNICANI KROZ VREME DO DANAS © 2016 Frontier Theme

MOBILNI MENI